Badminton je jedan od retkih sportova gde nije, ili barem još uvek, nije formiran određen  stereotip u smislu građe igrača, koje igrač treba da poseduje kako bi bio najbolji.

Ako uzmemo primere iz drugih sportova, tipa košarka, odbojka, plivanje, tenis gde je visina limitirajući faktor, naprasno, ukoliko nema određenu minimalnu telesnu visinu, igrač tj takmičar je osuđen na limitirajući napredak u ovim gore napomenutim sportovima.

Tu su još primeri iz sportova snage, gde npr. u rukometu, ragbiju,vaterpolu, igrač-sportista mora posedovati određeni minimum mišićne mase kako bi ušao u bolju selekciju.

Takođe, imamo i primere gde je potrebno imati što manje telesne karakteristike. Maraton i svi ostali sportovi po tipu izdržljivosti, jahački sport, sportsko pilotiranje, Formula 1, automoto sport,   zahtevaju što manje mišićne, koštane i naravno masne komponente telesnog sastava.

U badmintonu, sa druge strane, imate veliki spektar različitih igrača. Najnoviji primer jesu finalisti na nedavno odigranom internacionalnom turniru u Temišvaru-Rumunija, gde su finalisti u pogledu telesne visine bili izrazito nestereotipni.

Finalisti, japanac Takuto Inoue i francuz Lukas Corvee, su različitih telesnih visina. Inoue je visok oko 160cm a Corvee 190cm. Ta razlika se može vrlo lepo uočiti na slici gde njih dvojica stoje jedan pored drugog na defileu pred finalni meč.

Pored različith telesnih visina, viđaju se i razlike u telesnoj težini, pa tako nije retko da ima i igrača koji bi na prvi pogled, neko ko je neupućen pomislio da su zalutali. Igrači sa većom telesnom masom uglavnom se viđaju u dubl konkurencijama. Postoje i jako mršavi igrači sa malo mišićne mase kao i igrači sa količinom mišićne mase koja je iznad proseka za prosečnog čoveka.

Zašto je moguće da u badmintonu postoji takva različitost?

Postoje dva objašnjenja.

Prvo je da, u nekim delovima sveta, badminton još uvek nije došao do tog nivoa razvoja i profesionalnosti, pa da je usledila oštra selekcija i odabir igrača koji imaju samo one  karakteristike koje su poželjne, već su svi koji imaju dobre motoričke sposobnosti, su u mogućnosti da uz dosta rada dostignu visoke rezultate.

Drugo objašnjenje leži u samoj badminton igri.

Badminton sport kao rekvizit za igru koristi pernato-plutanu tvorevinu koja teži oko 5g i posebnog aerodinamičkog oblika koje nakon veoma velikog početnog ubrzanja,  ima usporenje  koje samo po sebi ima malo kinetičke energije u momentu kontakta sa protivničkim igračem čak i nakon smeča od oko 300km na sat.

Šta to znači? To konkretno znači, da za razliku od tenisa, gde je loptica teška oko 80g i ima mnogo veću kinetičku energiju nakon jakog udarca, u badmintonu lopticu nakon smeč udarca, može u teorija da vrati i dete od 7godina ukoliko samo postavi reket na pravo mesto u pravo vreme, dok bi u tenisu u takvoj situaciji reket iz ruke deteta najverovatnije bio izbijen a i klinac bi najverovatnije pao na zemlju od siline udara loptice. Da ne napominjemo posledice koje bi usledile, ukoliko bi teniska loptica pogodila dete prilikom udarca od par stotina km na sat.

Takođe, servis u badmintonu je defanzivni udarac za razliku od tenisa gde je servis veoma ofanzivni udarac i ostvaruje značajan broj poena.  U tenisu veoma je bitna visina kontakta reketa i loptice prilikom servisa jer što je veći napadni ugao, putanja loptice je oštrija i takve loptice se teže vraćaju.

Iz gore navedenih razloga, uopšte nije retka slika da neko detence koje ima dobre motoričke sposobnosti, pobedi starijeg i jačeg igrača.

Što se tiče telesne visine, bilo da ste viši ili niži, u badmintonu imate određene prednosti.

Ukoliko ste viši, imate viši kontakt sa lopticom prilikom udaraca iznad glave i vaše loptice imaju bolji napadni ugao. Takođe, visina tj u ovom slučaju dužina, imaju prednosti u dohvatu loptice reketom. Negativne strane veće telesne visine u badmintonu su sporije reakcije krajnjih delova tela, šake,stopala zbog dužeg puta koje nervni signal treba da pređe (milisekunde su u pitanju ali u badminton sportu to može biti presudno), teža odbrana tj. teže stajanje u niskom položaju kao i teža nagla promena pravca zbog više tačke težišta tela.

Sa druge strane od viših igrača, niži igrači, imaju prednosti u brzini reakcije, brži su u promeni pravca i bolji u odbrani.

Možda ćemo u budućnosti dobiti stereotipni morfološki izgled badminton igrača od kojeg ne treba odstupati ukoliko želimo visoke rezultate. Do tada, svako može biti najbolji  🙂 .

By the way,  japanac je osvojio zlato u Rumuniji  😉